Pada snijeg

I tako ideš, prijatelju moj, ideš, Pa si odjednom na kraju zimskog dana, Pa te zasipaju krupne pahulje snijega, A ti pomišljaš na proljetno davno Zelenilo, na vrt u cvijeću, na ruže Rumene koje su u njenoj crnoj kosi Mirisale onog predvečerja, Kad si je ljubio u sjeni stare lipe. A snijeg pada svejednako, I polako tvoje stope zasiplje: Nije ga briga, hoće li sutra itko Tvoj prepoznati trag… Pada snijeg, Bez prestanka pada, u pahuljama Mekanim kao krilo tvoje majke.